Najveći problemi mladih u Srbiji su nezaposlenost, siromaštvo i loš obrazovni sistem, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Centra za ravnomerni regionalni razvoj. Istraživanje istovremeno pokazuje da mladi najčešće prate zabavne i sportske sadržaje, a retko kulturno i informativno-političke. U istraživanju je učestvovalo 544 učenika srednjih škola iz Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Rume, Prijepolja, Nove Varoši, Užica i Čajetine, a sa ciljem da se ispita u kojoj meri su mladi u Srbiji zadovoljni načinom sprovođenja omladinskih politika na lokalu. Istraživanje je, kako je saopštio Centar, pokazalo da srednjoškolci u Srbiji u nedovoljnoj meri prepoznaju značaj uključivanja u rad lokalnih organizacija koje se bave pitanjima mladih. Tako je 17 odsto ispitanika izjavilo da učestvuje u makar jednom vidu formalnog omladinskog udruživanja, a među njima, dominira članstvo u učeničkim parlamentima, u lokalnim organizacijama Crvenog krsta i u radu lokalnih kancelarija za mlade.
Najveći problemi mladih u Srbiji su nezaposlenost, siromaštvo i loš obrazovni sistem, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Centra za ravnomerni regionalni razvoj.
Istraživanje istovremeno pokazuje da mladi najčešće prate zabavne i sportske sadržaje, a retko kulturno i informativno-političke.
U istraživanju je učestvovalo 544 učenika srednjih škola iz Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Rume, Prijepolja, Nove Varoši, Užica i Čajetine, a sa ciljem da se ispita u kojoj meri su mladi u Srbiji zadovoljni načinom sprovođenja omladinskih politika na lokalu.
Istraživanje je, kako je saopštio Centar, pokazalo da srednjoškolci u Srbiji u nedovoljnoj meri prepoznaju značaj uključivanja u rad lokalnih organizacija koje se bave pitanjima mladih.
Tako je 17 odsto ispitanika izjavilo da učestvuje u makar jednom vidu formalnog omladinskog udruživanja, a među njima, dominira članstvo u učeničkim parlamentima, u lokalnim organizacijama Crvenog krsta i u radu lokalnih kancelarija za mlade.
Ispitani srednjoškolci, kako se navodi u saopštenju, najčešće prate zabavne (34,3 odsto) i sportske sadržaje (25,6 odsto) i to uglavnom na televiziji ili na Interentu, preko kojih se i najčešće informišu o dešavanjim u društvu.
Tek 15 odsto ispitanih najčešće prati sadržaje namenjene mladima, dok najmanje interesovanje pokazuju za praćenje kulturnih i informativno-političkih sadržaja (8,7 odsto).
Polovina ispitanika smatra da donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, ne podstiču mlade da aktivnije učestvuju u društvenim dešavanjima, dok 22 odsto učesnika u istraživanju smatra da vlasti podstiču mlade ili da su ti podsticaji zadovoljavajući. Odgovor na to pitanje ne zna 29 odsto ispitanih.
Istraživanje je pokazalo i da se kancelarije za mlade u određenoj meri prepoznaju kao promoteri i zastupnici politika i aktivnosti za mlade, a najveći broj ispitanika upravo je te kancelarije prepoznao kao lokalna tela koja najviše rade na unapređenju položaja mladih.
Na drugom mestu nalaze se škole, a na poslednjem lokalne organizacije političkih partija, navodi se u istraživanju u kome se dodaje i da 16 odsto srednjoškolaca u Srbiji zna za neku aktivnost lokalne kancelarije za mlade, dok je 11 odsto njih učestvovalo u nekoj inicijativi ili aktivnosti tih organizacija.
Istraživanje koje je deo šireg projekta "Mladi - najznačajnija pokretačka snaga našeg regiona" finansira Evropska unija, a sprovode ga Helsinški komitet za ljudska prava u Republici Srpskoj i Centar za ravnomerni regionalni razvoj.